Audemars Piguet × Swatch

Četiri brojčanika, jedan tapiserijski uzorak i razgovor o tome čemu služi Royal Oak. Šta to čini vrednosti originala — i šta ne čini.

Da biste razumeli zašto ovakva saradnja uznemirava ljude, morate se vratiti u 1972, do sata koji je i sam bio čin provokacije.

Audemars Piguet je bio u nevolji. Kvarc je stizao, švajcarska mehanička proizvodnja samo što se nije urušila, a kuća je pravila nekoliko hiljada satova godišnje. Od Géralda Gente — koji je kasnije nacrtao Nautilus — zatraženo je nešto novo i, prema njegovim rečima, dizajnirao ga je za jednu noć. Ono što je isporučio bio je Royal Oak, referenca 5402ST: čelično kućište od 39 milimetara sa osmougaonim bezelom pričvršćenim sa osam šestougaonih šrafova, integrisana narukvica koja se sužava ka kopči i brojčanik prekriven malim kvadratićima koje AP naziva Petite Tapisserie.

Skandal je bila cena. Izašao je za oko 3.300 švajcarskih franaka, što je bilo više od zlatnog sata Patek Philippea, a bio je od čelika. Trgovci su mislili da se ne može prodati. Prvih hiljadu primeraka prodavalo se godinama. Zatim je održao kuću u životu kroz kvarcnu krizu i, zajedno sa Nautilusom, definisao celu ideju luksuznog čeličnog sportskog sata.

Dakle, Royal Oak nikada nije bio konzervativan predmet. Bio je to jeftin materijal prodavan po skupoj ceni, a rasprava koju je započeo — da je vrednost sata u dizajnu i završnoj obradi, a ne u sadržaju zlata — ista je rasprava koju masovna saradnja ponovo pokreće pedeset godina kasnije, samo usmerena u suprotnom pravcu.

Postoji presedan o kojem vredi biti precizan. U martu 2022. Omega i Swatch su izdali MoonSwatch: Speedmaster od biokeramike u jedanaest planetarnih boja za oko dvesta funti. Redovi su se protezali oko bloka, butici su ostali prazni za nekoliko sati, a primerci su se preprodavali onlajn istog popodneva za nekoliko puta više od maloprodajne cene. Predviđena šteta za Omegu se nije dogodila. Potražnja za Speedmasterom je porasla umesto da padne, Swatch Group je to rekao u sopstvenim izveštajima, a kolekcionari koji su se bojali da će plastični Moonwatch obezvrediti čelični, prema dokazima, nisu bili u pravu. Blancpain i Swatch su ponovili vežbu sa Scuba Fifty Fathoms 2023.

Ono što je MoonSwatch pokazao jeste da ova izdanja ne konkurišu originalima; ona regrutuju za njih. Osoba koja je stajala u redu za Speedmaster od dvesta funti inače nije bila spremna da potroši sedam hiljada. Upoznavala se sa jednim oblikom, a deo njih se vraća godinama kasnije sa budžetom.

Jedina prava razlika ovde je vlasništvo. Omega i Blancpain su kuće Swatch Group, pa su te saradnje bile interne odluke. Audemars Piguet je nezavisan i od 1875. u porodičnom je vlasništvu — što svaku ovakvu saradnju čini pregovorima između dve kompanije, a ne dopisom između dva odeljenja.

Naše tumačenje, koliko vredi nekome ko poseduje jedan: tapiserija je šara, a ne patent, i Royal Oak nikada nije bio vredan zato što je šara bila teško dostupna. Vredan je zbog profila kućišta koji je teško pravilno obraditi, narukvice čija izrada košta više od većine celih satova i pedeset godina u kojima kuća odbija da ih pravi mnogo. Ništa od toga ne može se reprodukovati za stoti deo cene, i ništa od toga ne umanjuje nešto što deli teksturu brojčanika.

Satovi koje treba pratiti su rani — 5402 iz A-serije, i 14790 i 15202 koji su pratili originalne proporcije. Svaka pažnja obično podiže reference najbliže izvoru, a to su tri za koje nas najčešće pitaju kada je Royal Oak ponovo u razgovoru.