Cartier i sat oblika

Sat napravljen 1904. kako bi avijatičar mogao da drži ruke na komandama, i jedan 1917. nacrtan prema gusenicama tenka. Vek kuće koja insistira da sat ne mora biti okrugao.

Alberto Santos-Dumont bio je Brazilac koji je živeo u Parizu i jedan od prvih ljudi u Evropi koji su leteli motornim avionom. Požalio se svom prijatelju Louisu Cartieru da merenje leta džepnim satom znači skinuti ruku sa komandi upravo u trenutku kada to najmanje sebi može da priušti. Godine 1904. Cartier mu je napravio ravan, gotovo kvadratan sat sa kožnim kaišem i vidljivim šrafovima na bezelu, i stavio mu ga na zglob.

To je Santos, i važan je iz dva razloga. Među najranijim je ručnim satovima napravljenim za muškarca u vreme kada su se ručni satovi smatrali ženskim nakitom, i napravio ga je za konkretnu praktičnu svrhu zlatar, a ne časovničar. Cartier ga je pustio u prodaju javnosti 1911.

Tank je stigao 1917, a priča kaže da ga je Louis Cartier nacrtao nakon što je video nove lake tenkove Renault na Zapadnom frontu: dve vertikalne šipke sa obe strane brojčanika — Cartier ih zove brancards — su gusenice gledane odozgo, a kućište između njih je telo. Bilo da je poreklo baš toliko uredno ili ne, oblik nije morao da se menja sto osam godina.

Ono što je usledilo bio je vek varijacija koje su sve prepoznatljivo ista ideja. Cintrée iz 1921, dug i zakrivljen prema zglobu. Américaine, još viši. Française, mekši i kvadratniji. Must de Cartier iz sedamdesetih, od pozlaćenog srebra sa kvarcnim mehanizmom, napravljen kada je kući bio potreban obim, a danas ulazna tačka za prvi Cartier većine ljudi. Crash iz 1967, koji izgleda kao Baignoire koji je prošao kroz nešto, i o čijem poreklu se niko potpuno ne slaže. Panthère iz 1983, koji je koliko narukvica toliko i sat.

Ispod svega toga stoji stav sa kojim se ostatak industrije ne slaže ceo dvadeseti vek. Okruglo kućište lakše se zatvara, lakše obrađuje i drži okrugli mehanizam bez izgubljenog prostora. Cartier je prihvatio svaki od tih nedostataka jer je pre svega bio zlatar, a zlatar prvo crta oblik, pa nalazi način da mehanizam smesti u njega. To je suprotno od načina na koji se satovi obično prave.

To objašnjava i zašto su Cartierovi mehanizmi, veći deo veka, bili kupovani, a ne izrađivani. Kuća se nije takmičila kalibrima. Takmičila se tezom da je sat predmet koji se nosi na telu i da je njegova kontura prva stvar koju svako vidi i poslednja koju zaboravi.

Tržište se okrenulo. Satovi oblika trenutno su najbrže rastući segment trgovine, posle dve decenije u kojima je odgovor na svako pitanje bio okrugli čelični sportski sat na integrisanoj narukvici. Tank Louis Cartier od žutog zlata na kožnom kaišu najmanje je sportski sat koji se može zamisliti, i trenutno među najtežima za pronalaženje po razumnoj ceni.

Ako tražite, savet je isti kao za svaki Cartier: kupite oblik koji Vam se zaista dopada na sopstvenom zglobu, a ne referencu za koju Vam je neko rekao da raste. Postoji desetak Tank modela i nose se potpuno različito, a jedini način da saznate koji je Vaš jeste da ih probate.